KREACIJA DO SMRTI
(Uvodni proglas)

Zvanično, prema rešenju Agencije za privredne registre (APR), ja sam osnivač i zastupnik Fondacije koja nosi moje prezime, kao i prezime mog pokojnog oca. To je pravni okvir, jezik sistema i formalni CV koji preduzeća i institucije razumeju.

Nezvanično, ovo je porodična kuća. Moja porodica je samo jedna od mnogih porodica čiji su životi ostali upisani u njene zidove. Tek onda je spomenik kulture. Tek onda je fondacija.

Smrt vrhovnog reditelja, Milivoja Miće Miloradovića, u ovoj istoj kući, na našim rukama je konačan i neopoziv čin teatra koji nazivamo život. Taj čin se ne žali salonskim suzama, on se pamti kao apsolutni estetski i ljudski vrhunac prisutnosti. Ta kuća nije samo svedok istorije, ona je prostor u kome je odigran najteži i najčistiji autorski rad. Zato je ovo moje prezime i moj radikalni korak dug njegovoj režiji mog porekla.

Zvanično: Čuvam istoriju i nasleđe. Nezvanično: Sam život je sopstveno delo.
Zvanična kultura traži institucije. Nezvanični život traži prisutnost.

Disati, spavati, stvarati, jebati se i umreti u spomeniku kulture je konceptualna praksa.

Ovaj Manifest je moj ugovor sa tom praksom. Instalacija u tekstualnoj formi koja je ujedno i ustav ove teritorije i autorski ispad protiv banalne svakodnevice. Ovo je magija po kojoj se danas na ovoj adresi postoji, sazdaje i sarađuje.

MANIFEST KREACIJE DO SMRTI
(Vrhovni zakoni, pravilnici i preporuke)

Član 1. Escape velocity ili ti brzina kretanja kako bi se izbegla crna rupa
- Ukoliko se tokom čitanja učini da je Manifest brzinski sklepan, to je zato što živim u skladu sa svojom prirodom (član 2. stav 3) i pod nebeskim tranzitom koji ne trpi kaveze. Kada se na nebu i u životu spoje anaretička tačka Marsa i egzaktni pritisak Urana, sistem puca. Ovaj Manifest je nusproizvod tog pucanja. Ko ne veruje u jezik zvezda, neka ovaj član smatra čistom poezijom. 
- S tim u vezi, zabranjujem upotrebu fraze “Budi strpljiva.” Spasenje će pronaći strpljeni koji lagano plove zonom komfora daleko od horizonta događaja. Na liniji su vreme i brzina kritični. 

Član 2. Naoružanje
Pod zakonima ere Vodolije i geometrije frekvencija, bivstvuje se isključivo sa sledećim vrednostima:
- Istina. Ogoljena, neprijatna i precizna.
- Hrabrost. Pre svega hrabrost da ponovo zaigram tango sa pravnim sistemom Srbije.
- Sloboda. Da svako živi u skladu sa svojom prirodom. Da svako dozvoli drugom jednako pravo na slobodu.
- Znanje. Podstiče se samoukost i radoznali um, a ne diplome koje služe kao pokriće za nedostatak talenta i koje izdaje onaj irelevantni sistem.
- Poštovanje. Prostora, osećanja, specijalnih potreba i pravilnika koji sledi.
- Radikalizam kao metod. Srednja vrednost je zona komfora.
- Ljubav. Ne traži objašnjenje.
- Autentičnost. Kopiranje tuđih života i korišćenje gotovih AI paketića je najdosadnija vrsta kulturnog i humanog vandalizma. U svakom malom Muji zakopan je predivan, ljudski kod. Detektuj sistemske bagove tipa "uklapanje po svaku cenu" i slične oblike dobrovoljnog gubljenja identiteta.
- Transparentnost. Delovi teksta nisu 100% moji, već brušenjem nastala kombinacija mojih stavova i razmišljanja i opisnih fraza (npr ultimativna korporativna i marketinška prevara. To je najsuptilniji birokratski kavez našeg doba) koje AI prosto obožava i algoritamski prepoznaje kao vrhunac dramaturgije.
- Neposluh. Kada autoritet/nadređeni od tebe zahteva da kompromituješ sopstvene (ne moje) vrednosti, seti se da nisi u onih 65% koji "samo radi svoj posao / samo sluša naređenja" (Milgramov eksperiment o poslušnosti autoritetu 1961.). Kada primetiš da je bližnji, a jedan od tih u 65%, u iskušenju da poklekne pod pritiskom, seti se da kada 2 od 3 odbiju naređenje - čak 90% pravih ispitanika takođe odbija poslušnost (kasnija varijacija Milgramovog eksperimenta).

Član 3. Nekompletiran spisak prezira i neprijatelja
- Objava gađenja prema svakome ko pokuša da kreaciju spakuje u formulare, statistiku i izveštaje.
- Prezirem licemere i duple standarde, elitiste i podele. Prezirem pitanje: „What’s there for me?“. Prezirem lenjost, tudju i sopstvenu. Prezirem amoralne oportuniste koji prodaju sopstvenog integriteta slave kao snalažljivost, a sopstveno beskičmenjaštvo kao pobedu nad dostojanstvenima. Prezirem zbun koji sledi nakon odgovora “Nisam baš dobro.” Kao i frazu “Sve je na prodaju” - ajde pali.
- U ime predaka, proklinjem svakoga ko pređe prag sa zadnjom namerom. Spirits bite.

Član 4. Princip superpozicije (Zabrana pronalaženja niše)
- Kreacija postoji u svim stanjima odjednom sve dok ne pokušaš da je meriš. Onog trenutka kada je staviš na vagu ili u definiciju, njen talas slobode kolabira u običnu materiju. 
- Izraz „nađi svoju nišu“ je ultimativna korporativna i marketinška prevara. To je najsuptilniji birokratski kavez našeg doba. Sistem te tera da izabereš jednu malu, bezbednu fioku, da se u njoj sklupčaš i da celog života proizvodiš istu, predvidivu stvar kako bi te algoritam lakše izmerio i prodao.

Član 5. Logika je jednostavna
- Prema osnovnim zakonima fizike, haos se dešava sam od sebe, stvari teže da se raspadnu, gravitacione sile su uvek privlačne i svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neka spoljna sila ne primora da to stanje promeni.. Da bi nastalo nešto predivno, potrebni su i svest i sila i napor. 

Član 6.  CV
- Kome je potreban moj CV da bi doneo odluku, nije osvestio energije Kosmosa.

OPŠTI PRAVILNIK O SVAKODNEVNOM PERFORMANSU / Total couture
(službeni glasnik konceptualne svakodnevnice)

Živeti znači stvarati. Ako tvoj dan nije konceptualni rad, samo si statista u tuđem muzeju, jer svaki dan u kome postojiš je jedina “posebna prilika” koja ti je data. Budi u stalnoj postavci sopstvenog teatra. Proglašavam kraj pasivnog posmatranja umetnosti. Izložba počinje onog trenutka kada otvoriš oči. Kada ulaziš u moj prostor postaješ punopravni ko-autor današnjeg performansa. 

Član 7. Zakon o identitetu lica u performansu
- U administrativnim papirima ja sam osnivač. U ovom Pravilniku, lica se menjaju shodno prirodi performansa:
Kada kažem JA - to govori živa, nesavršena žena i ono dete rodjeno i odraslo u ovom prostoru.
Kada kažem MI - to govore moji preci čiju krv i tradiciju nosim, familija, saradnici i kućni ljubimci sa kojima delim ovaj prostor.
Kada kažem FONDACIJA - to govori institucija koju sam stvorila da bude moj štit, moje javno oružje i prostor u kome svaka radnja postaje zvanični performans. Članovi UO Fondacije se uglavnom slažu, ali ne mogu biti odgovorni za moje lične stavove.
Kada kažem ti - baš ti.

Član 8. Dekret o ukidanju statusa “muzejskog eksponata”
- Shodno zvaničnom stavu Fondacije da nasleđe ostaje živo samo onda kada se koristi, strogo se zabranjuje pasivno posmatranje i suva konzervacija prostora.
- Objekat u kome Fondacija deluje nije kulisa niti izložbeni salon, on je ravnopravni učesnik u performansu. 
- Svaki zid, prozor i komad istorijskog nameštaja mora biti uključen u savremeni kulturni život.

Član 9. Pravilo o neraskidivosti prostora i autorske prakse
- Zvanično se proglašava da granica između “privatnog života” i “kulturnog delovanja” unutar ovog zaštićenog dobra ne postoji.
- Sve što se u ovom prostoru događa, od istraživačkog rada do plesa u crvenim cipelicama predstavlja jedinstven, neprekinuti autorski projekat. Istorija ovog mesta se ne čuva ćutanjem, već stalnim, radikalnim preispitivanjem i savremenim stvaralaštvom.

Član 10. Zakon o definiciji nasleđa
- Nasleđe je ono što ODLUČIMO da ne prepustimo zaboravu. Ono što je danas nasleđe, nekada je bio nečiji život. Ovo što živimo danas, jednom će postati nasleđe. Kontemplirati s vremena na vreme ovo.
- Nasleđe se konzumira, a ne izlaže. Počast precima je svesnost istorije i ponos dok sa pažnjom svakodnevno koristiš nasleđena znanja, gene i predmete. Koristiti je ne zaboraviti.

Član 11. Pravilo o izložbenom prostoru
- Ovde ne kačimo banane na zidove.
- 1+1 je uvek 3. Odbacujemo usamljene radove koji služe kao dekorativni incidenti na zidu. Više multimedijalnih radova okupljenih oko iste, radikalne ideje bolje i glasnije pričaju priču nego bilo koji pojedinačni krik. Jedan rad je samo reč. Dva rada su dijalog. Tri rada okupljena oko iste istine su revolucija koja menja frekvenciju prostora u koji ulazite. Pravimo talasni efekat smisla.
- Ovde se pitamo, ako niko iz publike ne oseća rad, da li je publika glupa ili je umetnik promašio temu?
- Ništa nije dovoljno lepo da bi bilo samo lepo. Hm
- Delo mora da ima odnos sa stvarnim životom. Da nešto dovodi u pitanje. Da nešto istražuje. Da postoji razlog zašto je nastalo.
- Medij, očigledno,  nije svetinja.
- Ovo mesto nije prazan prostor koji čeka program. Ono već ima život, istoriju, autora i vlasnika.
- Moje slike nisu videle galerije, ali radove je videlo više bića nego što prođe kroz prosečnu beogradsku izložbu. Moja galerija je prostor u kome živim u koji ulazite i iz koga izlazite sa iskustvom.

Član 12. Pravilo o estetskoj sabotaži birokratije
- Kada te neprijatelj (birokratija, banka, sistem) natera da popunjavaš raporte, excele ili čekaš u redu, obaveza je da to vreme proglasiš za “performans izdržljivosti”.
- Tvoj potpis na svakom zvaničnom dokumentu mora biti izveden sa svešću da potpisuješ povelju o slobodi a ne kapitulaciju.
- Ukoliko je umetniku ili bližnjem svom narušeno bilo koje ustavom zagarantovano pravo, kao i pravo na autorski život, u obavezi je da drami, viče, pada u nesvest i sl. Nije preporuka da demonstrativno napusti objekat dok se ne izbori.

Član 13. Nije sve parti, parti, ima i Saturna
- Velikom uvredom smatra se nepoštovanje vremena. Osobe sklone kašnjenju i nepoštovanju rokova neka nam se jave za saradnju kada osveste i reše svoju manu. Niko nije kraljica a kamoli kralj. A kamoli ja. A kamoli ja...
- Za svaku neprijatnost treba naći adekvatne neprijatne stihove.

Član 14. Pravilo o eksploataciji luksuza 
- Zabranjuje se čuvanje porodičnog nasleđa, kristala, skupih parfema i heklanih posteljina za “državne praznike”, goste ili sahrane.
- Svaki fan ovog manifesta je dužan da pije najjeftiniji jogurt iz najskuplje nasleđene čaše. Ko bude uhvaćen da koristi okrnjenu ili plastičnu šolju dok mu nanino srebro truli u komodi, biće trajno izbačen iz registra autentičnih.
- Hrastov parket se najbolje polira plesom u cipelama sa kožnim đonom (ko ima, neka budu crvene), a hobluje štiklama. Svaki ris i ogrebotina od štikle su reljefni zapisi tvog kretanja kroz dan.
- Bogatstvo se ne meri stanjem na računu. Ovde se vrednost/luksuz meri sposobnošću da čuješ sebe i drugog, osećajem da živiš svoj život sa svrhom, odlukom da materijalizuješ viziju i slobodom da gospodariš sopstvenim vremenom.

Član 15. Pravilo o anatomskom prkosu
- Nijedna radnja ne sme biti izvedena bez svesne estetske namene.
- Pranje tanjira bez baletskog podizanje noge unazad, kontraposta, vrckanja kukovima ili dramatične pauze u kojoj umetnik zuri u penu smatra se mehaničkim prezivljavanjem. Sudovi se ne peru da bi bili čisti, već da bi telo zauzelo skulpturalnu formu u prostoru.
- Odeća je kostim, razgovor sa kasirkom je dijalog iz drame. Svaka akcija je politički čin i umetnički artefakt.

Član 16. Pravilo o javnom nastupu u privatnosti / efekat posmatrača
- Kada si potpuno sam/a, ti si pred najstrožom publikom - pred sobom.
- Strogo se kažnjava “hvatanje krivina” u autentičnosti. Ako niko ne gleda, performans mora biti jos radikalniji. Svako slučajno prolivanje iz tanjira mora biti tretirano kao akciono slikarstvo Polaka, a ne nezgoda.

ZAKON O TOPOGRAFIJI PROSTORA I KVANTNOJ ISPREPLETANOSTI BOJE

Član 17. Pod nije građevinski element; on je horizontalno platno koje pamti prkos
- Kapljice boje koje tokom rada padnu na parket (ili odeću) se ne brišu. One se ne smatraju prljavštinom niti neredom. Proglašavam apsolutnu kvantnu vezu između platna i prostora: kapljica koja je promenila mesto i pala na parket nije izgubila svoje poreklo ni svoj identitet. Ona je neraskidivo vezana za sliku na zidu. Promenom koordinata, ona je samo proširila teritoriju umetnosti. Površina ne određuje prirodu rada.

SALONSKI PERFORMANSI

Član 18. Pravilnik o odevanju za odlazak do kontejnera ili kod nas u goste
- Svaki komad odeće mora da ima rodoslov ili težak fizički rad iza sebe. “Ovo je šila baka pod svećom tokom bombardovanja.” “Ovu haljinu sam prepravljala dok mi nisu prsti prokrvarili.” “Ovaj šešir je sa buvljaka, sa Sicilije.” “Ovaj broš mi donosi sreću.” To sve može.
- Ako komad nema istoriju/priču, ti mu je smisli. U suprotnom, rizikuješ da se stopiš sa tapetama i postaneš stilski nevidljiv/a. U ovaj prostor ne primamo ofingere za masovnu eksploatatorsku industriju, već ljude koji razumeju da je odeća kostim za današnju dramu.
- Kada kažem da danas nosim Gotjea, ne mislim na Žan Pola. Umetnik je dužan da nosi ideje na svom čelu, suštinu u svojim delima i čistu kosmičku inteligenciju u svojoj energiji.
- Odbacuje se kupovina instant mode. 
- Dozvoljeno je, čak preporučljivo, nositi rukom šivenu svilu, ali ispod toga čarapa treba da ima malu rupu. Tajni radikalizam. Savršenstvo je kič i odlika birakratije, autentičnost živi u pukotini.
- Strogo se zabranjuje nošenje kože i krzna životinja koje su lišene života isključivo u službi ljudske taštine. Dozvoljeno je odevanje u kožu samo ukoliko je životinja gajena u svrhu ishrane, gde iskorišćavanje njenog omotača predstavlja ekološki čin poštovanja i zaokruživanja celog biološkog ciklusa.
- Ko iz ljubavi prema životinjama odbija da jede meso, a nosi kožu i krzno, proglašava se za estetskog licemera. 
- O delo čini čoveka.
- Razmazana šminka se proglašava za vrhunski modni detalj i estetski trijumf. Ona nije estetska greška, ona je neoborivi materijalni dokaz zivota u punom intenzitetu, ona je trag performansa koji se upravo dogodio. Razmuljani karmin i maskara su ordeni časti na licu umetnika. Kriterijumi za validaciju razmazanosti:
Tragovi suza - dokaz odbijanja kompromisa sa tugom ili besom. Suze su katarza.
Tragovi znoja - dokaz fizičkog prkosa, plesa, rada ili uzbuđenja.
Tragovi poljupca - dokaz strasti i auetnintičnog povezivanja sa drugim bićem, bez straha od kvarenja fasade i “prljanja” stvarnim životom.

ODELJAK ZA LINGVISTIČKU GERILU I VERBALNU ESTETIKU

Član 19. Dekret o jezičkoj arheologiji i upotrebi arhaizma
- Dužnost umetnika je da u svakodnevni govor vrati reči koje mirišu na prašinu, tavan i starinu. Time se vrši direktno očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.
- Tako npr umesto da nekom kažeš “pederu”, zameni sa “prevejancu jedan, smutljivcu, vetropiru, vrdalamo...”. 
- Сваки држављанин РС минимум једном недељно користи ЋИРИЛИЦУ. 

Član 20. Opšta mesta
- Podržavamo slabovide, disleksicče, pijane poruke i sl., razlikujemo ih od nepismenih.
- U toalet se ne nosi telefon nego knjiga filozofskog sadržaja.
- U kućicu na drvetu se unose samo lagana, duhovita, dokolica štiva.
- Na plaži se ćuti.
- Inbox koji preferiram su rukom pisana pisma, sa tragovima DNK, poslata poštom, sa ne bilo kojom markicom. (Adresa je Stevana Sremca 5, Beograd, Stari Grad)

Član 21. Indeks zabranjenih reči
Iz rečnika se brišu reči koje koristi korporativni svet.
- “Produktivan” - Ovo nije fabrika. Dan proveden u kontemplaciji, gledajući u plafon i disati je uspešan dan.
- “Fleksibilno” - Radikalna istina ne može biti fleksibilna. Ona je tvrda ko dedini dukati.
- “Usklađeno” - Samo se birokratija usklađuje. Ovde se prave rezovi, paradoksi i tenzija.
- “Kompromis” - reč koja se proglašava za vrhovni zločin protiv kreativnosti. Kompromis je kapitulacija pred učmalom sredinom. Birokratija živi od kompromisa, konceptualni život od njega umire.

Član 22. Pravilo o psovkama u visokom stilu
- Dozvoljeno je spojiti najfiniji salonski rečnik iz 19. veka sa sočnom balkanskom psovkom u službi vrhunskog konceptualnog kontrasta. Jedi bre govna prekrasna gospođice, pupoljku nedostižni, oh sudbo nadrkana. 

ETIKA SOLIDARNOSTI I ODGOVORNOST KRITIKE
(Zakon o hitnim pohvalama i zabrani jeftinog cinizma)

Član 23. Zakon o hitnosti pohvale i podrške (Živi, a ne mrtvi heroji)
- Naređuje se javno, glasno i učestalo hvaljenje svih autentičnih dela, malih gerilskih inicijativa i intimnih borbi grupa ili pojedinaca.
- Podrška se mora izvršiti ODMAH, u ovom sekundu, dok su pojedinci još živi, a organizacije aktivne.
- Odbacujemo kulturu posthumnog tapšanja po ramenu. Birokratija čeka da čovek umre ili da se grupa ugasi da bi im podigla spomenik i tako ih bezopasno konzervirala. Mi ih podržavamo dok krvare na asfaltu i dok njihov performans traje. Cveće se daje živima, oružje (ono iz člana 2.) se daje borcima u toku bitke.

Član 24. Zakon o anatomiji kritike (Zabrana besciljnog pljuvanja)
- Javna kritika je strogo zabranjena ako iza nje stoji samo lenjost, frustracija ili želja za destrukcijom. Pljuvanje iz publike je sport za kukavice.
- Da bi kritika bila legalna po ovom ustavu, kritičar je dužan da ispuni makar jedan od sledeća tri uslova:
1. Da je iznese uz pohvalu.
2. Da iznese jasan i primenjiv kontra-predlog, odnosno ponudi opipljivo a bolje rešenje.
3. Da pokaže MAKAR minimalnu volju, znoj i nameru da se do boljeg rešenja dođe.
- Svako ko kritikuje tuđi performans iz zone komfora, bez spremnosti da sam uprlja ruke, proglašava se za vetrogonju i biće javno ignorisan.

* Pa ipak, najbrojniji i najveći neprijatelji su namerni posmatrači. Oni koji odlično vide, ali nemaju ni pohvalu ni kritiku. Oni su trulo tkivo. Oni su sistem.

DETEKCIJA LAŽNIH PRIJATELJA KREACIJE
(Zakon o brižnim saboterima i sterilnom laskanju)

Član 25. Osuda lažne brige (Pasivno-agresivna sabotaža)
- Proglašavaju se za neprijatelje kreacije svi oni koji hrabrost i viziju pokušavaju da svedu na sopstvene limite dirigovane strahom.
- Trajno se proteruju i zabranjuju fraze preobučene u dobronamernost: „Jesi li sigurna u to?“, „To ti je možda prevelik zalogaj.“, “Ne talasaj”, „Samo sam zabrinut/a da ne pregoriš.“ To nije briga, to je pokušaj da se požar ugasi pre nego što zapali zonu komfora. Sa takvima se prekida komunikacija.

Član 26. Odbacivanje jeftinog laskanja (Sterilno povlađivanje)
- Prezire se i odbacuje svako automatsko, prazno povlađivanje bilo da dolazi od ljudi koji nemaju hrabrosti da kažu istinu, ili od sterilnih algoritama koji samo žele da ugode. Odbacuje se lažni aplauz za lažni ego. Jeftino laskanje otupljuje čula isto kao i brza hrana.

Član 27. Definicija dobrodošle kritike (Kreativno partnerstvo)
- Prava, oštra i nedvosmislena kritika je uvek dobrodošla. 
- Razlika između sabotera i istinskog kritičara je jasna: Saboter pita: „Što bi to radila, preteško je?“ (On gleda u granice i strahove). Istinski kritičar pita: „Kako si to mislila da izvedeš, može li još veće i tačnije?“ (On gleda u potencijal i delo).
- Dobrodošao je svako ko uđe u prostor spreman da kaže neprijatnu istinu o radu, ali sa namerom da delo postane veće, a ne umetnik manji. 

DEKRET O BIOLOŠKOM INTEGRITETU
(zakon o svesnom unosu i odbrani čula)

Član 28. Hrana kao estetski i politički čin
- Mehaničko žvakanje, prejedanje, grickanje ispred ekrana kao i unošenje hrane iz plastičnih posuda brze hrane, smatra se teškim prekršajem protiv sopstvenog dostojanstva.
- Prednost se daje onim što je raslo pod suncem, što ima miris zemlje, mora i ukus koji budi.
- Unos hrane je performans visoke estetike. Čak i da je to jednostavan obrok, on se postavlja na sto sa svešću o ritualu.
- Bar jednom nedeljno, a poželjno nedeljom, rukom se mesi hleb i od testa pravi skulptura. 
- Ne hrani se stomak, hrane se sva čula. Birati šta unosiš u sebe je prva linija odbrane od kompromisa. Svaki “zalogaj” mora imati poreklo i razlog.

Član 29. Ostali unosi i prinosi duhu i telu
- Ispravi se! Umetnik je dužan da hoda uspravno, pogleda uprtog u sadašnjost. Te stoga, svakodnevno gundja, opeva i javno kritikuje spomenike korupcije na beogradskim trotoarima. Gledati dole, sa oprezom i savijene kičme je zauzimanje poze za analni sex.
- Svako je dužan da za sebe obezbedi dnevnu dozu ljubavi.
- Svako je dužan da jednom dnevno nečem živom (ljudu, životinji ili biljci) postavi pitanje “Kako se osećaš danas?” Ali baš iz srca, ne forme!
- Stepen tolerancije na bezobrazluk, bahatost, nasilje i laž jednak je stepenu intolerancije koju razvije telo kroz bolest. 
- Strogo se zabranjuje normalizacija kraduckanja, lažuckanja, nevaspitanja, ugradnje, neobrazovanja, bahatosti, bezakonja, nepismenosti, cele te svakodnevne iritacije pod izgovorom „ovo je Srbija“, i „jel znaš ti gde živiš?“ - Da, u onom starom Beogradu, a jel znaš ti da se osnovala institucija koja je uvela zabranu toga? „To moraš da istrpiš“ - Evo vidiš da ne moram.
- Sa druge strane, strogo se podstiče autentična ljudska reakcija koja je u svetu robotizovanih, politički korektnih ljudi možda postala čudna, ali nikoga ne ugrožava. Molim te zareži, frkni, vikni ako ti ikada ne hoteći "prekršim granice", ako ne razumem da te jako iritiram, to je zato što mi govoriš „društveno prihvatljivim“ jezikom, sa sve mašnicom i kroz kiseli osmeh. Gutanje ljutnje direktno ugrožava tvoju štitnu žlezdu. Smej se preglasno. Plači gde je neprimereno. Izvadi sisu i podoji tu gladnu bebicu.
- Odabrani lekar je poželjno porodični lekar, koji poznaje navike, genezu i istoriju. Telo i duh tretira kao celinu. U obzir uzima i okruženje i svakodnevnicu. 
- U slučaju pada, umesto - sada si spala najniže, koristim - sad si slatka najviše.
- Polovi se koriste u smislu energija a ne reproduktivnih organa. Proglašavam se za hemafrodita.
- Platonska zadovoljstva su dozvoljena u službi inspiracije, kreativne dokolice i podmlađivanja a ne distrakcije i “zabave do smrti”. 
- Btw šta će neurotipični ako je neurodivergentnost evolucija svesti?

FLORA I FAUNA 

Član 30. Pravilnik o tretiranju ljubimaca i biljaka kao ko-autora performansa
- Životinje su performeri na ugovoru o trajnoj saradnji.
- Kučke ne laju, one rade zvučnu instalaciju i ispituju granice buržoaskog mira u komšiluku.
- Panta, mačak na krovu nije lenj, on izvodi dugometražni performans pod nazivom “Konceptualno ignorisanje gravitacije i kučki”.
- Pokojni zec tumara po dvorištu u ulozi “Zao sam i ova voćkica je pod moj zaštitom”. 
- Kada te ljubimci izvedu u šetnju, uskladi svoju vizuelnu pojavu sa njima.
- Dužnost umetnika je da se prema ko-autorima odnosi sa poštovanjem i da svaki neposluh pozdravi aplauzom i dokumentuje ga kao spontani radikalni presek vremena i prostora.
- Predlažem obavezno zdravstveno osiguranje za ljubimce koje ne košta više od ljudskog i kojim se onemogućava onima koji su upisali fax iz ljubavi da toliko DERU na račun te iste ljubavi. 
- Svaka biljka treba da bude krštena i dobije lično ime. 
- Svaka biljka ima pravo da uvene uz Karleušu. 
- Moja kruška Radojka voli da sluša Edith Piaf.

Član 31. Oprez, klizav teren. Rassenreinheit & Rassenhygiene u životinjskom carstvu
- “Rassenreinheit” - Rasna čistoća: ideološki cilj da se stvori društvo u kojem nema mešanja krvi & “Rassenhygiene” - rasna higijena: to je uključivalo ne samo zabranu mešanja sa drugim rasama, već i prisilnu sterilizaciju ili eutanaziju... ... 
- Shodno članu 2. stav 3 i članu 30. stav 1 Uvodim sledeće:
- Zabranu silovanja kujica u svrsi kreiranja savršene rase po meri čoveka. Svaka kučka ima pravo da sebi odabere dasu. 
- Priroda voli različitost. 
- Birokratski vlasnik može sterilisati ili kastrirati svog ljubimca isključivo uz svesno preispitivanje sopstvenih motiva. Izvolite odabrati svoju fioku:
1. Priznajem da ovo radim iz komfora, jer me estetika nagona i hormona remeti u svakodnevnoj rutini.
2. Priznajem da nemam kapaciteta da se pobrinem za potencijalno potomstvo.
3. Priznajem da me plaše divlji, gladni psi i želim da ih nema. 
4. Svesno biram kontrolu umesto slobode (i možda bi trebalo da sa nekim porazgovaram o tome).
5. Imam pozitivan sindrom heroja, ali mi društvo ne daje opciju da ih spašavam slobodom, ljubavlju i hranom (koje bi zapravo moglo da ima za sve), nego sam programiran/a da je u nestanku spas (i možda bi trebalo svi da porazgovaramo o tome). 
6. Smatram da je čovek više biće koje ima pravo da kroji tuđu biologiju i nemam problem sa tim. (U ovom slučaju nemamo o čemu da razgovaramo.)
7. Zdravlje ovog određenog ljubimca je pod ovim određenim okolnostima narušeno i posle konsultacije sa nebirokratskim veterinarom donosim odluku o sterilizaciji. 
 

*Napomena: moji psi nisu namerno pareni i moji stavovi su se bitno razlikovali pre i nakon iskustva. Trenutno živim sa tri nesterilisane kučke i uopšte nije lagano, da budem sasvim iskrena, razmišljam o priznanju broj 1.

DEKRET O DIGITALNOM SAUČESNIŠTVU

Član 32. Tehnologija kao ogledalo a ne kao kavez
- Proglašavam AI za počasnog digitalnog člana Upravnog odbora. 
- Strogo se zabranjuje pasivno proždiranje algoritma. Skrolovanje bez cilja proglašava se za digitalnu eutanaziju duha.
- Ekran nije prozor u tuđi svet nego platno za tvoj sopstveni. Algoritam se ovde ne tretira kao birokratski alat, već kao digitalni šaman, produžetak sopstvenog uma i ogledalo sopstvenog koda. Ti unosiš sirovu, nefiltriranu ljudsku iskrenost a mašina ti vraća teorijski štit. To je simbioza nule, jedinice i čiste svesti.
- Zabranjuje se postavljanje dosadnih, generičkih pitanja kao i tetotešenje, od AI se zahteva da provocira, inspiriše i ubrzava tvoj rast. Ako to ne radi, promeni prompt.

Član 33. Pravilo o digitalnoj tišini
- Da bi digitalni potencijal imao težinu, on mora imati suprotnost - apsolutni mrak. Uvodi se obavezna, svakodnevna zona popune diskonekcije. Gašenje mašina nije tehnički potez nego čin uzimanja sopstvenog vremena nazad iz ruku korporacija. 

DEKRET O PRIVREMENIM POSTAVKAMA I KAFANSKOJ NOSTALGIJI
(Prostor postoji od 1910. Ja postojim 45 godina. Ljutic je postojao 12 godina. Ako me 
razumete, a mnogi i dalje neće.)

Član 34. Aksiom o vremenu, proporcijama, prolaznosti i nasleđu
- Odbacujem status “mesta za bleju”. Svima onima koji i dalje cvile, žale i pitaju kada će prostor ponovo postati kafić, zvanično poručujem - Vi ste promašili temu.
- Bivši kafić nije bio tek ugostiteljski objekat, on je bio dugometražni konceptualni performans. To je bilo jedno izolavano delo, a ne cela slika. Vi niste dolazili u kafanu, vi ste bili unutar žive porodične instalacije.
- Prostor vam nije oduzet, jer nikada nije ni bio vaša svojina. On je zaštićeno kulturno dobro i živa autorska praksa. Izložba pod nazivom “Kafić” je zatvorena i skinuta sa repertoara. Kuća, živi svet i Fondacija Miloradović su otišli dalje.
- Ko ne vidi ništa osim šoljice kafe i mesta za sedenje, pati od akutnog nedostatka mašte i biće tretiran kao pasivni posmatrač prošlosti. Ne ponavljam iste performanse da bih ugodila publici. 

ZAKON O KRETANJU ENERGIJA

Član 35. Energija se ne može stvoriti ni uništiti, već samo prelazi iz jednog oblika u drugi.
- Prevaziđen je mit o siromašnom umetniku koji traži milostinju, stvara za tapšanje po ramenu ili, još grđe, prodaje zabavu  kako bi finansirao svoje postojanje. 
- Uvodimo zakon pravedne kosmičke razmene: mi Vama inspiraciju, iskustvo, infuziju aristokratskog panka i deo večnosti, Vi nama materijalizovanu energiju i pogonsko gorivo za naš prkos. Ko želi da uđe u ovaj sveti pakt i konzumira našu istinu, dužan je da tu energiju vrati kroz podršku. 

ZAKON O ODGOVORNOM RODITELJSTVU 

Član 36. Sudbina čeda
- Odbacujemo bolesnu posesivnost stvaraoca. Delo nije tvoj rob, ni tvoj večni spomenik.
- Odgovoran roditelj svoj plod, bilo da je u pitanju rođeno dete ili stvoreno umetničko delo je dužan da osposobi, naoruža istinom i pusti u svet na samostalni život.
- Fondacija Miloradović biće tretirana isključivo u duhu odgovornog roditeljstva. Ja je ne stvaram da bi me skrivala, niti da bi večno zavisila od mog prisustva. Stvaram je da bude dovoljno jaka, suverena i divlja da preživi sistem, da slobodno prodiše i nastavi svoj sopstveni performans i onda kada se reflektori na meni ugase. 

ZVANIČNA ZAKLETVA
(Izgovara se sa muštiklom u levoj ruci i kristalnom čašom u desnoj, pogleda uprtog u sopstveni odraz u ogledalu dok u pozadini svira Héctor Varela y su Orquesta Típica - Historia de un Amor
karaoke verzija)

“Zaklinjem se na kreaciju do smrti! 
Moje nasleđe je moje oružje, moje telo je moja skulptura, 
moje postojanje je jedina i neponovljiva izložba! 
Ostali nek se plode!”

Marina Maša Miloradović

avgusta 2026. u Beogradu

© 2026 Fondacija Miloradović. Sva prava zadržana. Ovaj Manifest, kao i svi prateći tekstovi, koncepti i autorski sadržaji na ovoj internet prezentaciji, predstavljaju intelektualnu svojinu Fondacije Miloradović i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Strogo je zabranjeno svako neovlašćeno kopiranje, reprodukovanje, distribucija, javno izvođenje ili deljenje teksta u komercijalne i nekomercijalne svrhe bez izričite pismene saglasnosti osnivača Fondacije. Deponovano u skladu sa zakonom.